Историјат

Економски факултет у Суботици

Економски факултет у Суботици је током календарске 2020. године обележио више него значајан јубилеј – навршило се пуних 60 година постојања, развоја и успешног пословања ове образовне и научне институције. Економски факултет са седиштем у Суботици основан је 18. маја 1960. године Законом о изменама и допунама Закона о универзитету, члан 171, који је усвојила Народна скупштина Републике Србије, на седници Републичког већа. За протеклих 60 година пословања и испуњавања научно-образовне мисије Економског факултета у Суботици 15400 студената је стекло диплому дипломираног економисте, на основу закона који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању. На основним академским студијама, по Закону о високом образовању, дипломирало је 7463 студената, а на мастер академским студијама дипломирало је 3150 студената и стекло диплому мастер економисте. На Факултету је, до сада, 280 студената стекло научни назив доктора наука, а академски назив магистра наука стекло је 537 студената. Велики број дипломаца Економског факултета у Суботици остварио је и остварује изузетне пословне каријере, као научни и просветни радници, председници скупштина и влада, министри, успешни привредници и менаџери који доприносе националном и интернационалном привредном развоју.

Економски факултет у Суботици као научно-образовна установа функционише на три локације – у седишту факултета у Суботици, затим на Одељењу факултета у Новом Саду од 1977. године и на Одељењу факултета у Бујановцу од 2011. године, на српском језику и једним делом на мађарском и албанском језику, по идентичном Наставном плану и програму, са потпуно истом основном и допунском литературом. Матичност Економског факултета се односи на образовање економиста, менаџера и пословних информатичара. У појединим временским периодима мењани су и осавремењавани наставни планови у погледу броја и садржаја наставних предмета и смерова, али је факултет од самог оснивања био концепцијски оријентисан ка образовању економиста, менаџера и информатичара микроекономског усмерења. Динамичке промене политичког и економског система имале су утицаја на формирање департмана на Економском факултету и промене наставних планова и програма. Данас, организациону структуру факултета чине: Департман за аграрну економију и агробизнис, Департман за међународну и европску економију и бизнис, Департман за финансије и рачуноводство, Департман за менаџмент, Департман за пословну информатику и квантитативне методе, Департман за трговину, маркетинг и логистику. Поред департмана, у организационој структури факултета учествују Секретаријат факултета, као и уже организационе јединице – стручне службе: Студентска служба, Финнансијско-рачуноводствена служба, Служба за опште и техничке послове, научни рад и међународну сарадњу и Библиотека. На факултету су организовани и следећи центри: Центар за целоживотно учење, Центар за националне и међународне пројекте, Центар за сарадњу са привредом, Спортско-рекреативни центар и Центар за стране језике.

Економски факултет већ дужи временски период поклања посебну пажњу издавачкој делатности. Сваки наставни предмет по којем се изводи настава на основним и мастер студијама обезбеђен је основном литературом. Континуиран рад на издавању уџбеника утицао је на подизање њиховог квалитета и актуелности. Од 1964. године, укључујући и прекиде од 1976. до 1995. године, па до данашњих дана, у издаваштву факултета публикује се часопис „Анали“, у форми двоброја. Садржина часописа обухвата резултате истраживања наставника и сарадника, као и стручњака из праксе, са рецензијама најугледнијих економиста, информатичара, менаџера, социолога, филозофа из ширег регионалног окружења. Од 1996. године, Економски факултет публикује часопис „Стратегијски менаџмент“, четвороброј, у којем се на енглеском језику објављују резултати најеминентнијих теоретичара и практичара из ове научне области. Економски факултет у Суботици, заједно са Економским универзитетом у Братислави, укључен је у издаваштво часописа „Менаџмент информационих система“, који излази као четвороброј, и који се бави проблематиком теоријских и емпиријских истраживања у области управљачких информационих система.

Економски факултет је у протеклом времену био активно укључен у научноистраживачки рад, што и данас чини, већим бројем наставника и сарадника на пројектима за потребе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије, Покрајинског секретаријата за виоко образовање и научноистраживачку делатност, за потребе органа локалне власти, привредних организација, установа, институција и међународних компанија и институција. Факултет је и даље препознатљив по активностима у вези са пружањем консалтинг услуга, организовањем семинара и курсева националног и међународног значаја. Већ 25 година се од стране Економског факултета организује интернационални научни скуп на тему „Стратегијски менаџмент“. Економски факултет је током година успоставио чврсту сарадњу са факултетима у саставу Универзитета у Новом Саду, а посебно са факултетима и универзитетима у Омску (Руска Федерација), Портланду (САД), Прагу (Чешка), Братислави (Словачка), Вухану (Кина), Шопрону, Печују (Мађарска), Цељу (Словенија), Вараждину, Ријеци (Хрватска), Бања Луци, Палама, Бијељини, Травнику (Босна и Херцеговина), Скопљу, Куманову, Тетову Прилепу (Северна Македонија), Подгорици, Котору (Црна Гора).

Професори Економског факултета у Суботици имају веома висок научни рејтинг и професионални углед на Универзитету у Новом Саду, у Заједници економских факултета у Србији, међународном окружењу и широј образовној и пословној јавности. Досадашњи образовни и научноистраживачки рад сврстава их у најужи круг носилаца виталних промена у економској, менаџерској и информатичкопј научној мисли. Досадашњи резултати, у протеклих 60 година рада, са правом сврставају Економски факултет у Суботици у сам врх економских факулета у Србији и ширем регионалном окружењу. Факултет је зато и познат као један од регионалних лидера у образовању који се труди да достигне највише образовне стандарде међу истоврсним институцијама у Србији, Југоисточној и Централној Европи, те да континуирано ради на унапређењу позиције високог нивоа квалитета у образовању, истраживањима и пружању консултантских услуга из области економије, пословне економије, менаџмента и пословне информатике. У реализацији ове визије, Економски факултет креира такав систем обезбеђења квалитета који гарантује ефективан мониторинг постојећих и развој нових студијских програма, уз стално унапређење и имлементацију нових метода и средстава у образовању.

Циљ визије Економског факултета усмерен је на стално увођење нових и атрактивних мултидисциплинарних студијских планова и програма, као и различитих курсева и специјализација, ради обезбеђења есенцијалне различитости и конкурентске предности. У поређењу са другим образовним и научноистраживачким институцијама у земљи и региону, Економски факултет у Суботици представљаће и у будућем времену јединствену целину са Одељењима у Новом Саду и Бујановцу. Посебно ће развијати научноистраживачки рад и консултантске услуге, наставити да активно проширује пословно партнерство са водећим институцијама и компанијама у земљи и ширем окружењу ради обављања стручне праксе студената и њиховог бржег запошљавања по завршетку студија, те радити на даљем развијању међународне сарадње са водећим универзитетима и факултетима земаља Европске уније и ширег међународног простора.